Jednostavno ne razumem!
Sedim.
Sedim i razmišljam o svom životu, o životu drugih koji me često zanemaruju jer više vole šminku ili fudbalsku loptu od druženja....i ujedno razmišljam o nekim posledicama.
Zašto sam ja baš ovakva? Zašto oni nisu onakvi? I koja je svrha života u ovakvoj državi gde se samo obećava, krade, ubija, umire i jednostavno se niko i ništa ne razume?
U moj razred ide jedna devojčica, koju su roditelji ostavili, nije neki đak i ima problema sa govorom, registrovanjem pojedinih stvari i-druženjem....baš zato što ne ume da se snađe, pomažem joj....samo ja. ALi, gledajmo iz običnog ugla suštine-nisam dužna da to radim. Mogu da prođem pored nje, udarim je ramenom i izderem se na nju jer ONA ne pazi kuda ide, da je guram u stranu i podjebavam sa svojim društvom zato što je drugačija i tako i nastavim da živim svoj neshvatljivi i već ionako bezsuštinski život i bavim se svojim problemima....kao drugi.
Međutim....ne mogu to da uradim....jednostavno, nemam toliko snage da je odbacujem...i zato se pitam, da li neko može da me razume i kaže mi zašto i drugi nisu kao ja? Zašto ne shvate da je svaki život na ovoj planeti ravnopravan sa svim ostalim?
Kako da ih ubedim da greše?.....hoće li iko progovoriti....