going up....and going doooooown...majku mu -.-
uh, što je ovaj dan, da prostite, zajeban. šta mi je sad sve ovo trebalo?
znate kako, kada imate nešto što je lepo i traje, u početku možda ne razmišljate ali se kasnije ipak plašite se da ćete izgubiti to nešto. i na kraju, stvarno ga izgubite. nije sad kriva ta pomisao, kao sad, urekli ste se. nego, jednostavno utuvite sebi u glavu ''jaoj, pa to će sve lepo nestati, trte, mrte, bla bla '' i tako dalje i puf-odjednom toga nečeg nema više. nego mene muči to što stvarno ništa nije istrajno...ili možda čak to što nešto mora da se zezne pa da lepo izgubiš to što si stekao, ne znam...
verovatno se pitate šta mi se desilo pa da sad ovde toročem o tome. ma na kraju krajeva, i nije bitno...samo me zanima zašto neke stvari pre ili kasnije ispadnu iz naših ruku, a mi ih k'o ludaci držali kao malo vode na dlanu...e, ako neko zna odgovor neka kaže, jer mene više mrzi da razmišljam...ko mi da dobar odgovor, dobiće 6 kg slatkiša....ili nešto drugo, ovo mi zvuči kao ponuda za malu decu, ipak -.- ...ma smisliću to, meni sad treba odgovor...pozdrav.