Prazni listovi

Opet me hvata groznica. Boli me glava, kuca puna gostiju koji dolaze tek tako, samo nam banu na vrata. Kao majmuni; skacu, ricu, vriste, smeju se glasno, setaju se ko prdezi u gacama, a ja jednostavno nemam mira. Sta ja sad da radim? Da im dreknem: alo bre, mars svako svojoj kuci?!? Pa to mi sad deluje kao normalno. Mrtva umorna. Oci su mi skoro sklopljene. Ne mogu da jedem, mozda cu uskoro i da dehidriram. Ko zna, al jedno je sigurno:nikog ko nije clan moje porodice necu ni da vidim! Muka mi je vise od prica: moj marko ovo, a moj janko ono, talntovan, moju anu napadaju momci, nase drma pubertet....serem vam se vise u takve price. uvek o istom pricate, u goste dolazite samo da bi ponavljali sve sto je receno prosli put. I ostajete do 11 sati, mamu li vam vasu....a ni moji nemaju obzira....stalno goca, pa onda mira, odjednom i joca.....jooooooooooooJ! muka mi je. ova sijalica ckilji nad mojom glavom. nisam stigla da je zamenim....a izgleda da su drugi bili zauzeti brbljanjem pa ni oni nisu mogli. uh..........ne mogu da legnem jer ce me na svakih 5 minuta muciti:ustaj, dosli gosti, ajde da posluzis ovo, ono.....AAAAAAAAAAAAAH! ..................................................... ............................................ ..............................................ma ko ih jebe....odoh bre da spavam................'ku noc!